Ako ste pogledali sliku, a siguran sam da jeste, onda odma da vam kažem da ja nisam border. Hteo sam da ove godine učim bord, ali tog jutra mi se jako spavalo i mrzelo me da bilo koga slušam, a kamoli instruktora te sam rešio da ipak ostanem na starim dobrim skijama. Ma samo sam poslednjeg dana uzeo od Profe bord da probam i slikam se. Moram da naucim to da vozim, borderi su totalni šmekeri na stazi, a ja gotivim da sam šmeker. J Zimovanje na Jahorini... hmmm... aj kao neka... J Mislim, Jahorina je mnogo lepa planina i ljudi su tamo do jaja, ali baš, problem je samo ako poželiš da skijaš, što verovatno želi 90% turista. Ja sam do sada uvek skijao na Kopaoniku koji je zakon, ali jbt zakon je. Ovde su sve staze loše, zapravo staze i ne postoje, imaš žicu koja te popne na brdo pa se ti onda skijaš gde oćeš! I onda se tako skijaš gde oceć i sve ide lepo kad odjednom naletiš na deo bez snega i napraviš salto, preko glave!
Kao što sam već pomenuo, ljudi koji žive i rade tamo su fantastični. Oni koji me poznaju, znaju kakvo sam iskustvo imao prošle godine u Sarajevu. Ne jebu te ni 2% kada provale da si iz Srbije i jako su nadrndani kada to shvate, te sam se ja tome nadao i ode. Jahorina je 28km udaljena od Sarajeva. Međutim, na Jahorini je totalno druga priča. Ćirilice ima više nego u Beogradu, a kada sam izašao na stazu u 9h i čuo da u najvećem i najglasnijem klubu, na razglasu, svira Bože Pravde.
Inače, na Jahorinu sam otišao preko Kabeze, organizacije studenata FONa. U četvrtak sam shvatio da ću pući ako ostanem u Beogradu i nastavim da radim i u nedelju otputovao na svoj odmor. Na Jahorini sam mail proverio jednom i više nikada. Znači totalni odmor. Posao sam pominjao samo kada sam morao da obajsnim ljudima čime se bavim, mada sam mogao da se predsavim i kao prodavac kokica pa da mi bude lakše. Provod je bio super! Grupu je činilo nas 100, svi mladi i ludi. Imali smo zurku dobrodošliccu u vili, pa smo išli par puta i napijali se u Studiju, vozili smo se (ja ne!) na traktorskim gumama po stazama noću, pa smo išli u izlet u Satajevo na ćevape. Pa smo se vozili na ratracima noću... Ekipa je bila super. Ja, pošto sam otišao sam, a poznavao njih nekoliko, ja sam se njima uvalio u društvo! J E ta manja ekipa, kojoj sam se uvalio, je bila, idalje je, fantastična. Meni je bilo malo glupo u nekim momentima jel su oni baš baš ekipa u pravom smislu te reči, ali mene su zgotivili, ja njih isto tako i tako smo se mi zgotivljeni zajebavali tih 7 dana na Jahorini, a verujem da ćemi i u Beogradu da overimo neko nekada zezanje. E da, upoznao sam i Ristu koji je pravi Emo! J
Devojke! Joj! Pa u celoj toj ekipi po mom jebenom ukusu bile su tri dobre ribe! Dve od njih su bile iz ekipe asocijalnih saobraćajaca (ekipa sa saobraćajnog koja se nije družila nisakim) i samo sam sa jednom uspeo da ostvarim kontakt, tj da budemo na „ćao“, dok je ova treća bila tu sa nama u ekipi, znači dostupna i brate svesna svojih „kvaliteta“. Nju su muvali svi tipivi (skoro svi), ona je sa svima do jaja flertovala i onda ih je sve ladila. Neki čak nisu ni hteli da je muvaju, ona ih je navukla. Žene, zajebane su do jaja! Tako da sam ja ostao bez sexa ovih dana, ali dobro, preziveo sam!
Eto, sada znam da treba da vozim bord i da na Jahorinu idem samo na letovanje!
Kao što sam već pomenuo, ljudi koji žive i rade tamo su fantastični. Oni koji me poznaju, znaju kakvo sam iskustvo imao prošle godine u Sarajevu. Ne jebu te ni 2% kada provale da si iz Srbije i jako su nadrndani kada to shvate, te sam se ja tome nadao i ode. Jahorina je 28km udaljena od Sarajeva. Međutim, na Jahorini je totalno druga priča. Ćirilice ima više nego u Beogradu, a kada sam izašao na stazu u 9h i čuo da u najvećem i najglasnijem klubu, na razglasu, svira Bože Pravde.
Inače, na Jahorinu sam otišao preko Kabeze, organizacije studenata FONa. U četvrtak sam shvatio da ću pući ako ostanem u Beogradu i nastavim da radim i u nedelju otputovao na svoj odmor. Na Jahorini sam mail proverio jednom i više nikada. Znači totalni odmor. Posao sam pominjao samo kada sam morao da obajsnim ljudima čime se bavim, mada sam mogao da se predsavim i kao prodavac kokica pa da mi bude lakše. Provod je bio super! Grupu je činilo nas 100, svi mladi i ludi. Imali smo zurku dobrodošliccu u vili, pa smo išli par puta i napijali se u Studiju, vozili smo se (ja ne!) na traktorskim gumama po stazama noću, pa smo išli u izlet u Satajevo na ćevape. Pa smo se vozili na ratracima noću... Ekipa je bila super. Ja, pošto sam otišao sam, a poznavao njih nekoliko, ja sam se njima uvalio u društvo! J E ta manja ekipa, kojoj sam se uvalio, je bila, idalje je, fantastična. Meni je bilo malo glupo u nekim momentima jel su oni baš baš ekipa u pravom smislu te reči, ali mene su zgotivili, ja njih isto tako i tako smo se mi zgotivljeni zajebavali tih 7 dana na Jahorini, a verujem da ćemi i u Beogradu da overimo neko nekada zezanje. E da, upoznao sam i Ristu koji je pravi Emo! J
Devojke! Joj! Pa u celoj toj ekipi po mom jebenom ukusu bile su tri dobre ribe! Dve od njih su bile iz ekipe asocijalnih saobraćajaca (ekipa sa saobraćajnog koja se nije družila nisakim) i samo sam sa jednom uspeo da ostvarim kontakt, tj da budemo na „ćao“, dok je ova treća bila tu sa nama u ekipi, znači dostupna i brate svesna svojih „kvaliteta“. Nju su muvali svi tipivi (skoro svi), ona je sa svima do jaja flertovala i onda ih je sve ladila. Neki čak nisu ni hteli da je muvaju, ona ih je navukla. Žene, zajebane su do jaja! Tako da sam ja ostao bez sexa ovih dana, ali dobro, preziveo sam!
Eto, sada znam da treba da vozim bord i da na Jahorinu idem samo na letovanje!
