Hvala na podršci :)

Ovo je integrisana poruka za sve koji žele da pomognu.

Organizujemo 27. septembra nama jako značajnu konferenciju u okviru projekta Budi muško.. zapravo organizujemo NIKAD JAČU konferenciju "Budi muško - menjaj praivila" i iskoristili smo inovativni i kreativni pristup pozivanja bitnih ljudi, tako što smo snimili video pozivnice koje su im danas poslate.

Ideja je da pokusamo preko društvenih mreža da napravimo pritsak i da oni dodju na konferenciju. Njihovo učešće je od ogromnog značaja i od toga dosta zavisi kako će projekat nastaviti da teče, a verujem da se slažete sa nama da je bitan.

Moja molba je da u narednih nedelju dana podržite akciju tako što ćete šerovati pozive koje ćemo mi iz dana u dan objavljivati, kao i vesti o tome ko je prihvatio učešće.

Twitter: @centare8
Hastag: #budimusko
Facebook: https://www.facebook.com/pages/Centar-E8/322860339840


Hvala puno i vidimo se na konferenciji, koja će biti nikad jača.
Vojkan & E8 Crew

Poštovana generalna direktorko Tijanić

Jel vi plaćate pretplatu za RTS? Ja je plaćam! Ne slažem se sa njom, ali je plaćam jer je to moja zakonska dužnost. Nego, a da li RTS ima zakonsku dužnost da poštuje sve građane i građanke Srbije i da li taj RTS na bilo koji način polaže račune nama koji ih finansiramo?

Da li je poslednja akcija "Beogradske hronike" predstavlja svesnu diskriminaciju ili nam govori o tome da nam na javnom servisu rade ljudi koji nisu pismeni?! SRPSKI JEZIK POZNAJE ROD! Prevrne mi se svaki put u stomaku kada vidim da su žene na mnogim televizijama potpisane u muškom rodu, ali me do najvećeg ludila dovede situacija u kojoj RTS pokreće akciju "Dobar komšija" i tokom celog svog video spota poziva građanene da prijave dobrog komšiju kako bi ta televizija napravila prilog o tome! Dobrog komšiju! Ovo nije samo u muškom rodu rečeno, veće je ceo spot napravljen kao animacija muškarca koji predstavlja dobrog komšiju! Jel može u Srbiji da postoji dobra komšinica?

Neću sad ni da se bavim smelošću da nam ta tevizija, koju mi finansiramo, vraća špice za dnevnik iz 90ih od kojih se naježim svaki put kad ih čujem, da pušta filmove koji indirentno pozivaju na nasilje, a oni koji otkrivaju vandalizam i fašizam odbijaju da emituju!

Srbiji je pod hitno potrebna platforma za komunikaciju sa građanima i građankama, kako sa vladom, parlamentom, tako i sa instucijama koje se finansiraju iz budžeta i nadam se da će sledeći izbori to doneti.

Do tada, pozivam i molim generalnu direktorku Tijanića da počne da poštuje građane i građanke Srbije!

Odjavi se!

"Kako privući tinejdžere da se odvoje od kompijutera i dođu u pozorište?" - Ovo me je pitala novinarka u tokom gostovanja u jutanjem programu i moj odgovor je bio "Možda da probate preko kompijutera". 

Skoro je kružio po fejsu status "Ako ste odrasli uz domaću kuvanu hranu, pili sok na razmućivanje, morali doći do TV-a da promenite kanal, visili između prednjih sedista auta, bicikl vozili bez kacige, premotavali traku olovkom, morali ići preko kod komšijske dece, umesto da ih zovete telefonom, igrali se isperd kuće/zgrade umesto on-line, a prodavnice su uvek bile zatvorene nedeljom, stavite ovo u svoj status. MI SMO PREŽIVELI! :) ;)"!

Ne shvatam zašto ljudi danas imaju toliki problem sa tim što se društvo razvija i što se život ljudi prilagođava trendovima koji ih prate. Moja baka kad je bila mala igrala se lutkama koje su pravili od sena i kukuruza, moj ćale je valjda imao neke atuiće, pičio bilijar i fliper, a ja sam se igrao plastičnim autićima na daljinsku, imao sam tetris i vrhunac mi je bila sega! Zašto je toliko čudno što se danas koriste fejs i imaju mobilni telefon? Pa hajde onda da ukinemo viljuške i jedemo rukama?! 

Isto tako mi je bio hit kada sam video u Hrvatskoj kampanju za novu sezonu u pozorištu koja ima u dizajnu ikonicu sa fejsa i piše "odjavi se"! Baš bih voleo da mi neko objasni koncept te kampanje i kojim istraživanjem je došao do toga da poziva ljude da se odjave sa fejsbuka da bi otišli u pozorište.

Osnovno pravilo u modernim komunikacijama je da se slušaju krajnji korisnici i da se komunikacije njima prilagode! Ako želite ljude u pozorištu, potražite ih na fejsu i tamo im prezentujte svoj repertoar!

Aktivno?!

Aktivista. Ja se aktivizmom ne bavim, ja tako zivim. Kad sam bio klinac nervirali su me automobili koji su se parkirali ispod terase, a ne na parking mesta, pa sam nalozio ostale klince da pisemo opomene i stavljamo na soferku. Od tada volim aktivizan, nisam odusevljen kada neko nije aktivista/kinja, ali jako ne volim kada je neko kvazi aktivista/kinja!

Mozemo o aktivizmu mnogo da pisemo i pricamo, ali sada sam samo hteo da podelim sa vama da, koliko god da su drustvene mreze dobra platforma za aktivizam, toliko su i zlo. Super je kada se napravi page pa ljudi lajkuju i nakon toga dobijaju informacije, super je kada neko napravi realan event pa ljudi dodju i ucestvuju... Ali me nervira kada ljudi stave profil sliku ili lajkuju neki page i time misle da su uradili sve sto je bilo potrebno. Lajkuju za svoju savest! Japan je idealan primer! Mislim da je na stotine mojih prijatelja na fejsu imalo kao prifil sliku zastavu Japana ili neki tuzan status koji treba da kaze kako se oni cepaju od tuge, a tamo neki ljudi i zivoti su se zaista cepali.

Ja duboko verujem da svako od nas mora da uradi nesto i da svoj doprinos drustvu u kome zivimo, a ne da kaze da on/ona nije taj od koga zavisi! Od svih nas zavisi! Sto bi Sladja rekla „Da smo svako u svom okruzenju ispravljali ono sto je pogresno...”

Da ne bude sve hipoteticno, pogledajte sajt www.arigato.rs koji je pokrenuo i realizovao Nebojsa Radovic Eniac i time je pokazao da nije dovoljno staviti profil sliku zastave Japana vec da je MOGUCE iscimati dizajnere da urade dizajn majice, dobiti free hosting za sajt i zaraditi neku lovu za Japan. Nije bitno koliko je to para, bitno je da je konkretno! Koliko su ga ljudi hejtovali, to moze on da vam napise na blogu. Drago mi je da je izgurao akciju do kraja i da ce od sada biti primer svima!


Za pocetak kupita svoju majicu!


Ako znate jos neke ovakve primere, pisite u komentaru! Bice dobro to sakupiti..

Moćno pozirište

Pre mnogo godina krenuli smo da tražimo i istražujemo nove načine edukacije mladih i tada smo počeli da radimo upotrebu teatra u edukaciji, a nakon toga otkrili novi svet interaktivnog pozorišta. Pre tri godine sve to smo krenuli da radimo sa Romima i raseljenim licima na jugu Srbije.

Kada je krenuo ovaj veliki projekat u okviru kog ja radim pozorište u edukaciji prva stvar koju smo uradili bila je velika analiza društvenih okolnosti koja nam je pokazala sve okolnosti, stavove i ponašanje nase ciljne grupe, a kada je sexualno i reproduktivno zdravlje u pitanju. Zanimljivo! Ako neko hoće da čita, evo ovde.

Napravili smo pet edukativnih predstava, radili teatar za doktorima, snimili film i još mnogo toga. Ove tri godine i ovaj projekat na mene su ostavile ogroman utisak. Raditi sa Romima je jedan novi svet, jedna nova iskrenost i jedna nova sloboda!

Pomenuo sam da smo napravili nekoliko predstava, ali poslednja koja je nastala je potpuno ludilo. Predstava se zove “Žrtve ljubavi” i obrađuje temu sexualnog i reproduktivnog zdravlja kroz špansku seriju. Da, saznali smo u onoj analizi koju smo radili na početku projekta da je španska serija jedan od izvora informacija naše ciljne grupe. Jel možete da zamislite kako izgleda kad kreće predstava u Bujanovcu pred 300 ljudi sa pesmom “Rosalinda” i kada cela sala peva u glas pesmu, kada se smeju, plaše, bivaju ozbiljno i kada razumeju. Sve ovo što sam radio je još jednom potvrdilo drevnu teoriju da se moraš prilagoditi ciljnoj grupu-javnosti.

Cilj opravdava sredstvo, ne? Ja znam da je tako i svesno sam ovo radio, ali onda je došao momenat da se predstava odigra širom Srbije i pre svega u Beogradu u JDP-u pred ljudima koji su moje kolege iz posla, glumci, reditelji, treneri… Nisam spavao noć pred predstavu jer sam imao ozbiljan strah da li će svi ti ljudi u fensi JDPu da shvate zašto se u našoj prestavi muž ženi sopstvenom deverušom koja je zapravo udovica njegove sestre, a ujedno i njegov rođeni brat!?!

Nije bilo lako sve ovo napraviti, nije lako raditi sa ljudima kojima gluma i pozorište nije posao, ali je prelepo raditi sa njima. Jel možete da zamislite kako izgleda kada igramo predstavu pred punom salom u Surdulici i u jednom trenutku predstava stane jer Zuki nije izašla na scenu! A jel znate zašto nije izašla na scenu? Odkrila je TV u garderobi pa je gledala Šeherezadu. I sad mi je smešno! A kada u Šidu red devojaka čeka da Nikola izađe da im da autogram. Nikola inače ima 16 godina i baca rime! A kada smo film Neca je zamalo odustala na pola snimanja jer je deda zaključao kući i nije joj dao da nastavi da snima. Ceo dan smo jurili i tražili dedu po gradu da pregovaramo sa njim. A kad Zuki raskine sa ljubomornim dečkom koji joj ne dozvoljava da nastavi snimanje filma sa rečenicom “Pa ja moram da brinem o svojoj karijeri”!

Love at Last - Trailer from Stasha Tomic on Vimeo.

Sve su ovo male stvari koje čine život, koje su mi drage i koje ne bih menjao!

Ova predstava je moćna. Tačka.

Kultura mladih i komunikacija

Već duže vreme razmišljam o pisanju bloga o resursima i tome kako se u Srbiji resursi uništavaju umesto da se upotrebe ili zloupotrebe. Ovo je možda samo tizer, a možda ima veze sa pop kulturom i komunikacijama.

Naime, smatram da svako ko ikada dobije mogućnost da priča u javnosti i/ili na neki drugi način komunicira sa građanstvom mora biti svestan ogromne odgovornosti koju dobija time. Ne bih da neko pomisli da ovde pričam o nekakvim fašističkim idejama i manjku slobode govora, naprotiv, samo je odgovornost ključna stvar.

Pre neki dan sam bio na koncertu Hrvatske grupe „Elemental“ koju baš gotivim, a jedan od ključnih razloga zašto ih gotivim je način na koji oni komuniciraju sa javnošću. Sećam se još kao mali kada sam se ložio na hiphop, svaki put kada dodje ta faza, ja sam bio mračan i depresivan, nisam bio produktivan i nisam voleo svet.

Male stvari?! Ljudi o tim stvarima ne razmišljaju, ne obraćaju pažnju, a zapravo te male stvari čine one velike stvari...



U našem društvu postoji mnogo malih stvari koje treba popraviti, srediti, prepraviti, unaprediti i to moramo raditi svim sredstvima koja su nam pri ruci, ali uvek moramo birati sredstva koja naša publika voli. Klasika! Ako npr hoćemo da pričamo sa mladima, onad je muzika verovatno najbolji kanal (zato je dance4life jedan od najboljih projekata –smile-) i zato ga treba koristiti.

U svetu je npr pravi hit pesma od Katy Perry - Firework u kojoj govori o pobedi u borbi protiv stereotipa, diskriminacije, stigme.. dok se u Srbiji idalje sluša i peva veliki umetnik Goran Bregović i „Kalašnjikov“.

Svojevremeno dok sam verovao u umrežavanje između SRB NGO-ova sedeo sam u timovima koji su sprovodili kampanje za borbu protiv side.. i kada sam pre 10 godina pričao da bi bilo najbolje za prevenciju HIV-a angažovati Cecu, svi su to negodovali, lepili mi etikete i pljuvali po Ceci. Kljucno je to da ljudi pljuju/hejtuju/h8uju i tu se zaustavljaju, nema sledećeg koraka.

Ja ne volim Seku Aleksić, nemam ni jednu njenu pesmi u kompijuteru i smatram da je to čime se ona bavi jako loše i da jako loše utiče na dnevne živote ljudi. Međutim, od tog mog mišljenja se ništa ne menja.

Pogledajte spot i poslušajte pesmu od te iste Seke Aleksić koja se zove „Aspirin“





Dečko mi je zauzet, seks sa prvom osobom, prevara, snimanje kamerom... Sve ovo šalje mladima neku poruku. Nadam se da ste svi svesni da kada siđete sa svoje šarene planete postoje ljudi koji ovu muziku ozbiljno slušaju, koji ovaj spot znaju napamet i kojima je ovo uzor. Voleo bih da smo manje pljuvali, da smo razgovarali hladne glave, da smo pregovarali i da u ovom spotu npr vidimo kako pored stvari koje se vide u spotu, vidimo i upotrebljen kondom. Siguran sam da bih veliki broj ljudi preuzeo tu praksu.


Ima još puno primera, čak i dobrih samo što ih mi ne vidimo! Pisaćemo o tome...

Voleo bih da vidim vaš komentar, vaše mišljenje, ali kakvo god da je, neka bude sa osmehom jer „Osmjehom otvori vrata, izvuci sunce iz šešira“

Telenor u Srbiji

Moram da vam dočaram kako izgleda imati račun u Telenoru u Srbiji. To verovatno nije slučaj u drugim zemljama jer Telenor potiče iz Norveške, jedne uređene zemlje u kojoj je pojedinac u centru pažnje, dok je kod nas... jednostavno ostao idalje „Mobtel“ u kom se ponašaju kao Karić, kaubijski.

Naime, ja vec 2,5 godine imam ugovor sa Telenorom za korišćenje mobilnog interneta i taj ugovor je istekao pre 1,5 godinu ali sam ja nastavio da ga koristim. Dakle nisam pod ugovornom obavezom i rešio sam da raskinem ugovor jer mi više nije potreban u tolikoj meri.

Šta radim? Pa naravno odlazim u poslovnicu da raskinem ugovor! Međutim, tamo mi traže da dam ugovor (Halooo, naravno da nemam), primerak računa (nemam ni to) ili karticu ili broj telefona (verujem da moja baba nema pojima da to radi po modelu kartice, ja znam, ali ne znam broj)! I onda im ja objasnim da je dovoljno da imaju moju ličnu kartu i da na osnovu mog JMBG nađu moje ugovore. Bravo, svakog dana se nešto novo nauči! I onda ona uzme moju karticu i pokuša da nađe ugovor, kako nije uspela, vrati mi LK i kaže mi da moram da pronađem prvobitno tražena dokumenta i dođem ponovo! „Ja sam danas izašao sa pola da ovo rešim i ne pada mi na pamet da dolazim ponovo!“. Na ovu moju rečenicu dobijam nadrkani i jako neljubazni komentar da je ona ovde da meni pomogne ali da ne može da mi pomogne i ćao! Dakle, slovima je teško opisati njenu drskost! Nakon toga, izlazim napolje jer neću da trošim energiju na raspravu i pozovem call centar 0639863.. kapiram tamo su fini jer ih snimaju pa će mi rešiti problem.

Telenor Srbija, Marta izvolite... Dobar dan, meni treba pomoć! Kaže ona meni da ne može da mi pomogne ako nemam sve te podatke... i ja tako njoj 10 minuta objašnjavam da ona to može i mora da uradi, a ona jok! Pokušam da tražim nekog iznad nje, ali mi ona kaže da takvih nema i da je ona jedina! Blok! I onda je pitam „Ako su mi ugovor i računi izgoreli u požaru, nemam karticu jer mi je mlađi brat progutao, da li to znači da ću ja do kraja života biti vaš koristnik i neću moći da raskinem ugovor?“.... tuuuu... reče Marta da sačekam! Javlja se posle par minuta sa svim mojim podatcima i pronađenim ugovorom!!!!

Na kraju mi je rekla da neće da mi da broj ugovora/telefona iako ona to vidi tako da ja ne mogu da odem u poslovnicu, ispred koje sam idalje parkiran, i raskinem ugovor već će mi se neko javiti ko je nadležan za raskide ugovora. Nije znala da mi kaže kakva je procedura za raskid ugovora.

Dakle... da je ovo radio neko ko je manje spreman za raspravu ili ima manje znanja, kapirate li vi koliko bi potrošio dana, goriva, vremena i cimanja samo oko raskidanja ugovora!!! U ovoj kompaniji izgleda po defoltu „ne može“, a ti posle ako znaš i umeš cimaj!

Turneja (a prvi naslov je bio "Policija")

Kao sto vidite, poslednji blog sam napisao pre 4 godine i tada kada sam pisao blog, nisam bas bio svestan znacenja i moci bloga, pa sam ga pisao kao neki dnevnik ;) Zanimljivo je to sada procitati!

No, da ja sada napisem tekst zbog kog sam resio da ponovo osvezim ovu stranicu, za koju nisam bio siguran da idalje postoji.

Krenem ja tako na turneju sa predstavom "Zrtve ljubavi" u Hrvatsku, Bosnu i par gradova Srbije... prava turneja! I prvo krenem ujutru u 5 i zakucam se kolima u auto ispred jer sam pisao poruku na twitteru, a onda preko Mirijeva (uzeti Marinu) stignem u malo mesto u Hrvatskoj koje se zove Darda i tamo se parkiram iza pozorista. Uradim generalnu probu, namestomo sve sto treba i krenemo da cekamo publiku, nema publike, nema ni jedne jedine osobe koja je dosla da nas gleda... pitamo se zasto, a onda vidimo napolju da je partnerska organizacija koja je bila zaduzena za igranje nase predstave izlepila postere po gradicu, a nigde nije napisano kada se igra predstava, gde i u koliko sati! (wtf???) Bas se iznerviram jer taj dolazak u Dardu, smestaj, hrana, sveeee kosta!!!!

Ja nervozan, pao mrak, pocela glupa kisa da pada i ja resim da krenem put Zagreba (gde je sutradan predstava) i krenem put Zagreba u rikverc i tako izlazecu i u rikverc udarim zadnjim levim delom u ogradu i razvalim moj najlepsi auto :(

Lokalna ekipa iz Hrvatske mi skrne paznju da ja tako slupa necu moci da izadjem iz Hrvatske bez zapisnika od Hrvatske policije jer moram necime da dokazem da je steta nastala u HR i da ja nisam nekoga ostetio.

Super!

Zovemo policiju koja dolazi iz Belog Manastira (20km odatle) jer u Dardi nema polcije (jako malo mesto). Dolazi policajac, odokativno pogleda situaciju i kaze mi da spremim 1700 KN iliti 250 EVRA za uvidjaj jer ja nisam drzavljanin Hrvatske te njihove usluge ne placam kroz porez! To je OK, ali je mnogo para!

Zamolimo mi njega da pokusa da nam ne naplati, pa mi jadni, nemamo para, pa mladi, pa edukativna predstava, pa svasta... Rezultat ove price je da on jos sat vremena trosi na uvidjaj, alko test, zapisnike, fotografisanje i za to mi ne naplati NISTA! I jos, moralio smo da fotokopiramo zeleni karton, noc je, u Dardi nista ne radi te ja moram da se vozim do Belog Manastira da iskopiramo. Krecemo i posle 100 m mi pokazuje da stanem i da ga sacekam. Covek odlazi svojim kolima i sam tazi po Dardi gde ce da fotokopira, a onda se posle 10 minuta vraca, daje mi zeleni karton i pita da li zam put za Zagreb, a onda mi za svaki slucaj kaze da ga pratim da ce me on odvesti do auto puta!

Da, pokusao sam da ga castim sa nekim evrima, ali mi nije dao prostora da bilo sta kazem niti da mu bilo sta dam!

Pitanje za vas: Kako bi izgledala situacija u kojoj Hrvatski drzavljanin ovo dozivljava u Srbiji???

Eh sad... treba preci jos jedno 10 puta granicu, malo u Bosnu, pa u Srbiju, pa opet Hrvatska, pa Srbija... Na svakoj granici pitanje o mom udarenom automobilu, na svakoj pokazujem zapisnik policajca.. evo kako izgleda to na jednoj maloj granici izmedju Srbije i Hrvatske na Iloku.

Pristizemo iz Srbije i prilazimo granicnom prelazu koji ima 2 barake, par hoklica ispred za bleju (samo fali rostilj), nekakve 2 rampe koje se ne dizu nego kada policajac pokze onda ti prodjes izmedju. Prilazi cika koji nije policajac (granicar, carinik myb) i pita: "Sta ti je ovo? Gde si bre ti posao ovakav?", a ja kazem da idem u Backu palanku ali preko Hrvatske, a onda dolazi policajac koji kaze "Pa ne mozes ti ovako da se vozis gde ti hoces?" Ja kazem da sam na putu i da nisam bio u medjuvremenu kuci da popravim, da mi je turneja povezana, a on meni "Ma bas mene to briga, ti ovakav ne mozes da prelazis granice i da se vozis gde ti oces. Ma ustvari idi ti, ali videcemo da li ce ove komsije da te puste da prodjes u njihovu lepu drzavu?"... i ja tako odem! Prilazim Hrvatskom granicnom prelazu gde stoji jedan kontejner , oko njega lepa pokosena trava, nema rampe i na sred puta stoji granicarka koja nas docekuje sa osmehom. Scena kao iz filma, jos joj i vetar nosi kosu. Odigrali mi predstavu i isto vece se vracamo nazad na isti prelaz. Prilazimo Hrvatskoj granici, neki covek nas docekuje, ja otvaram prozor i dajem pasose a on meni sa smehom kaze "Ne trebaju pasosi, srecan put".. ja ga pogledam zbunjeno idalje drzeci one pasose, a on meni "Ne treba, znamo vas, srecan put"... onda nasa granica i prilazi onaj koji nije u plicijskoj uniformi, pogleda nas, a onda kaze policajcu "Mile, evo su ti ovi tvoju udareni".. pridje Mile i kaze "Prodjoste bracu Hrvate?!" i rukom pokaza da prodjem!

Ja na mom stolu u stanu imam solju u kojoj drzim puno zastavica, raznih zemalja, jer volim zastavice i dodje meni tako jedan drug i kaze "Skloni ovu Hrvatsku zastavu dok sam ja ovde, oni nas mrze". A ja se pitam zasto i mi njoh onda ne "mrzimo" dovoljno pa da onda i mi imamo policiju koja se smeje i radi u sluzbi gradjana!

Srbijo, jednom se probudi vise, voli te Vojkan!