Dragi svi,

Ja sam se ove godine kandidovao za Premijera Srbije i povivam vas da svojim glasom podrzite bolju Srbiju i mene kao nekoga ko zna najbolje! Moj slogan je Ae da idemo u jEvropu!

Moj plan jeste da Srbiju uvedem u Evropsku uniju i ne smao da je uvedem vec i da narednih 5 godina Srbija presedava Evropskom Unijom. Kada nasa zemlja bude na celu Evropske Unije budite sigurni da cu odmah uvesti sankcije Americi, ako Azija, Afrika i Australija ne prihvate da na godisnjem nivo uplacuju Evropskoj Uniji 500 milona Srpskih dinara (koji ce biti valuta) uvescemo i njima sankcije. Kada resimo problem sa njima, verujte da cemo vratiti sve milo za drago ovima sto su sada na celu te ce iz Evropske Unije izleteti i Nemacka, Engleska, Francuska, Spanija i ostale. Bicemo blazi sa zemljama Balkana, ali ako se i oni budu bunili dobice embargo. Verujte da je Srbija (u) Evropska(oj) Unija(ji) resenje za sve probleme.

Ne zaboravite da 21. januara zaokruzite broj 1, pa i ako to ne uradite znajte da ako ovo glasanje ne uspe prebrojavanje ce uspeti!

http://www.jaznamnajbolje.com/kampanja.php?id=8963


Vas Vojislav Arsic

Glupetanje, a mozda i nije

Spremam se ja da gledam utakmicu, kao ono neka zvezda na televizoru. Gledam ja u zvezdu, gleda ona u mene i samo me prekinu glas " Slatka moja, znas li ko ce nam veceras da peva?', a ova druga, ta slatka kaze: "Naravno da znam. To je jedan divan covek, covek koji je jedan pravi beogradjanin, rodjen na ovom asfaltu, asfaltu koji je tako zdusno prihvatio cim je stigao iz one njegove divne provincije, provincije koja nas uvek odusevi…". Odjednom iskoci nesto u uskoj majci ispred mene. Pitam se samo gde ih pronalaze, ali to je za pohvalu i postovanje, ajde neka neko od Vas pokusa da okupi copor takvih "estradnih umetnika". E sad dolazimo do moje komsinice koja tapse do besvesti svakog utorka kada je snimanje ove "emisije". Budim se ja jednog jutra, kao ono zvoni neko na vratima. Otvaram vrata kad ono komsinica Rada stoji sva nasminkana. Drzi dve karte u ruci i prica mi kako joj se snaja razbolela pa ne moze sa njom na snimanje i da li ja mogu da je odvezem. Ne moram ja da gledam snimanje, mogu da je cekam u kolima, ima kaze mnogo ljudi bez karte koji tamo cekaju pa moze nekog da odusevi ako mu da snajinu kartu. Gledam ja u Radu, gleda ona u mene, zgrabim onu kartu i kazem "ocu ja!". Ne znam sta mi bi ali, eto.
Naravno nemam gde da se parkiram, brdo automobila, neki se raspadaju, nekima curi farba, a ja, komsinica rada i moj kec nalazimo neku rupu za parkinranje. U redu smo cekali cirka 45 minuta. Vreme je proslo jako brzo, ovaj vamo kaze ova oce da se uda, vamo kaze ovaj prebio ovog zbog onog jer je onaj uradio ono kada mi je prisla ona. Zanimljivo, nema sta! Kada smo usli malo je falilo da dobijemo batine zato sto smo seli u treci red. Naravno, ta mesta smo ostavili redovnima, a mi se prebacili u neki 10-i red. Snimanje je kasnilo nekih 2 sata te sam za to vreme gledao okolo. Scenografija nije ni blizu one na TV-u. Neka plastika se otkacila pa su je lepili selotejpom, iznad scene prolecu golubovi, neverovatno, ali to su pravi golubovi. Kasnije sam molio Boga da nekog od tih golupcica pritera iznad scene bas dok nastupa neka od onih famoznih zvezda. Onda je pocelo. Slatke moje su pet puta snimale najave, a mi smo na svaki od pokusaja najave imali naredbu gromoglasnog aplauza. Samo cujes razorni glas malog coveculjka koji vice "Aplauz", pa onda "jace", pa kaze "snima se za spicu", e posle te fraze se cuju cak i urlici. Na kraju su nam rekli hvala. Reko i ja njima hvala. Pa stvarno im hvala, pruzili su mi zabavu i puno smeha, sarkasticnog smeha naravno.
Moram da priznam da me je sve ovo navelo na razmisljanje. Kazu da moramo da uradimo razne stvari da bi usli u EU, pominju neki HAG, kazu studija izvodljivosti, pa status Kosova i Metohije, a ja se pitam oce li i muzicku produkciju da standardizuju na evropskom nivou. Naravno da hoce, ova muzika nas vodi u evropu, pa svima je jasno da su turneje po svetu redovne, od kafane do kafane, pa malo u Nemacku.Bilo ovo glupetanje ili ne evropa a i azija nas cekaju sirom rasirenih ruk u i kazu "Prodao sam sve hotele, samo da ti pridjem ja, jer sam jutros popio kafu gorku, o da, o da, pa shvati da tebe volim ja". E sad ostaje pitanje koga on tu voli, nju ili kafu. Razmislite o tome…

It's the Most Wonderfull Time of the Year

Meni je profa pokazao ovu foru i hvala mu... Uzivajte i srecna vam godina ova nova! :-)

Ples samo za tebe: http://www.elfyourself.com/?userid=37536ed32001e690f0253bdG06122814

Paris

Pariz vec nije bio u planu, osim da u njemu promenimo avione. Medjutim, nas avion iz NY je kasnio u polasku 2 sata i mi smo 1 sat zakasnili na nas let za Beograd. Onda nam je „fina“ teta koja radi na transferu putnika rekla da imamo prvi slobodan i ne otkazan let za Beograd za 24h. Da, naravno da nam je pao mrak na oci. Imamo Srpske tj Jugoslovenske pasose i nemamo vizu za Francusku. Znaci osudjeni smo na tranzit zonu koja ima restoran, 10 prodavnica i 20 stolica, ravno zatvoru. E sada sledi akcija veka. Dragoj nam i finos teti je receno sledece: „Znate sta, ovo ovako ne moze! Znate li vi za koga mi radimo? Mi radimo za UN i ako ne sredite ovaj problem odmah moracete da ga resavate sa UNom, a da ne pominjemo da imamo danas jako jako vazan sastanak na koji ne stizemo vasom krivicom!“. Ovo je naravno bilo blefiranje, mi nismo UN Staff i nemamo pojma ni da li postoji kancelarija UNa u Parizu, ali, upalilo je! Teta se vratila posle dva minuta i saopstila nam da cemo dobiti vizu za Francusku u roku od sat vremena, da nam oni placaju hotel i da li zelimo nase stvari! Hahaha... Znaci mi smo bili u shoku! Toliko nismo ocekivali! Sacekali smo kombi koji vozi do tog hotela i doziveli da nam vozac kaze „Ajdmo rodjaci, vozim gde treba“.. haha... Lik je Srbin. Smestili smo se tako u super hotel i resili da odemo do grada. Bili smo nazalost samo jedno popodne tako da smo stigli samo da odemo na Ajfelov toranj i malo prosetamo Parizom. Kada smo usli u nas avion shvatili smo da imamo karte za biznis klasi... Hahah.. HIT!

Philadelphia

Posle napornog radnog perida vreme je bilo da se I mi malo odmorimo… sta god to znacilo! Pre polaska zamolili smo nase drage kolege da nam kupe kartu za povratak nedelju dana kasnije i tako smo se zaputili u Filadelfiju. Zasto bas tamo? Pa zato sto tamo zivi Mare, Milosev drugar tako da smo imali free smestaj i kao da malo vidimo i druge drzave Amerike. Pored Mareta za koga vec znate da je Srbin, druzili smo se i sa Darkom i Vesnom, kao i jos nekim Srbima cija imena ne znam. Toliko smo sve vreme bili zajedno da sam ja u jednom trentku, dok sam pusio ispred Darkove kuce, video crnca i skontao u glavi „Wow vidi crnac“ i onda shvatio da sam idalje u Americi! :-) Inace, Filadelfija je fina ali meni se nije mnogo svidela. Ovde smo vec imali vremena da obidjemo znamenosti, tako da smo malo setali gradom, bili do spomenika velikom Rokiju, jeli tamo gde je on jeo i tako to. Svugde su ploce: „Ovde je Roki jeo, pio, hodao, snimao...“ Hahah... To je njihom Kraljevic Marko! :-) Filadelfija je mnogo opustenija od Njujorka, jedno vece smo izasli i super se proveli. Ja sam mogao da pusim u klubovima, niko nam nije trazio pasos da bi nam prodao pice, a devojke su mnooogo, da kazem opustenije i nekako se lakse zduzis sa njima :-) I ovde smo naravno shopingovali i ne samo da smo sopingovali nego se i Milos navuko na soping. On koji je ludeo od nase kupovine po NY jednog dana se vrati sa toliko kesa da ja ne znam kako je prosao kroz vrata :-) Eto... E da, u Fili smo kupili i iPOD, za koji su meni ludaku uspeli da naplate carinu u Beogradu! Grrr...

Mohonk Mountain

E pa posto smo mogli da se “zezamo” u NY sada moramo “malo” i da radimo! Glavni deo moje posete ovoj drzavi je bio upravo sastanak koji se odrzavao na ovoj planini. Radili smo 12 sati dnevno i jedva uspevali da nesto popijemo uvece :-) Inace hotel u kome smo bili je najstariji hotel u drzavi New York i izgleda fantsticno. Svaka soba je drugacija, ima sve sto mozete da pozelite u hotelu. Moj drugar, zli Milos je cak imao sobu sa kaminom... da, mrzim ga idalje... heheh... Jedina mana, da je ja tako nazovem, jeste hrana. Mislim to je problem cele Amerike, ali ovde nema alternative i mog voljenog McDonaldsa. Obrok izgleda ovako: Dobijes meni u kome nista ne razumes, onda prepoznas rec chicken i shvatis da to ima veze sa piletinom pa onda to i narucis i onda dobijes piletinu koja je sama po sebi slatka i jos preko nje jagode. E tako... i na kraju dodjes u stadijum da jedes kiflu i pokusaj tartar sosa. Ali dobro, preziveli smo mi i to. Preziveli smo i super sastanak koji je i pored toliko posla bio mnooogo produktivan, a preziveli smo i lumpovanje, klizanje, uzivanje u prirodi i lude americke igre koje vode profesinalni animatori. Sta ces... i za to se zavrsava fakultet. Inace, ima ljudi koji tamo rade i ne znaju da slikaju foto aparatom, pa je nasa posalica bila da nisu imali vremena za dva fakulteta :-)))))