Paris

Pariz vec nije bio u planu, osim da u njemu promenimo avione. Medjutim, nas avion iz NY je kasnio u polasku 2 sata i mi smo 1 sat zakasnili na nas let za Beograd. Onda nam je „fina“ teta koja radi na transferu putnika rekla da imamo prvi slobodan i ne otkazan let za Beograd za 24h. Da, naravno da nam je pao mrak na oci. Imamo Srpske tj Jugoslovenske pasose i nemamo vizu za Francusku. Znaci osudjeni smo na tranzit zonu koja ima restoran, 10 prodavnica i 20 stolica, ravno zatvoru. E sada sledi akcija veka. Dragoj nam i finos teti je receno sledece: „Znate sta, ovo ovako ne moze! Znate li vi za koga mi radimo? Mi radimo za UN i ako ne sredite ovaj problem odmah moracete da ga resavate sa UNom, a da ne pominjemo da imamo danas jako jako vazan sastanak na koji ne stizemo vasom krivicom!“. Ovo je naravno bilo blefiranje, mi nismo UN Staff i nemamo pojma ni da li postoji kancelarija UNa u Parizu, ali, upalilo je! Teta se vratila posle dva minuta i saopstila nam da cemo dobiti vizu za Francusku u roku od sat vremena, da nam oni placaju hotel i da li zelimo nase stvari! Hahaha... Znaci mi smo bili u shoku! Toliko nismo ocekivali! Sacekali smo kombi koji vozi do tog hotela i doziveli da nam vozac kaze „Ajdmo rodjaci, vozim gde treba“.. haha... Lik je Srbin. Smestili smo se tako u super hotel i resili da odemo do grada. Bili smo nazalost samo jedno popodne tako da smo stigli samo da odemo na Ajfelov toranj i malo prosetamo Parizom. Kada smo usli u nas avion shvatili smo da imamo karte za biznis klasi... Hahah.. HIT!