Moćno pozirište

Pre mnogo godina krenuli smo da tražimo i istražujemo nove načine edukacije mladih i tada smo počeli da radimo upotrebu teatra u edukaciji, a nakon toga otkrili novi svet interaktivnog pozorišta. Pre tri godine sve to smo krenuli da radimo sa Romima i raseljenim licima na jugu Srbije.

Kada je krenuo ovaj veliki projekat u okviru kog ja radim pozorište u edukaciji prva stvar koju smo uradili bila je velika analiza društvenih okolnosti koja nam je pokazala sve okolnosti, stavove i ponašanje nase ciljne grupe, a kada je sexualno i reproduktivno zdravlje u pitanju. Zanimljivo! Ako neko hoće da čita, evo ovde.

Napravili smo pet edukativnih predstava, radili teatar za doktorima, snimili film i još mnogo toga. Ove tri godine i ovaj projekat na mene su ostavile ogroman utisak. Raditi sa Romima je jedan novi svet, jedna nova iskrenost i jedna nova sloboda!

Pomenuo sam da smo napravili nekoliko predstava, ali poslednja koja je nastala je potpuno ludilo. Predstava se zove “Žrtve ljubavi” i obrađuje temu sexualnog i reproduktivnog zdravlja kroz špansku seriju. Da, saznali smo u onoj analizi koju smo radili na početku projekta da je španska serija jedan od izvora informacija naše ciljne grupe. Jel možete da zamislite kako izgleda kad kreće predstava u Bujanovcu pred 300 ljudi sa pesmom “Rosalinda” i kada cela sala peva u glas pesmu, kada se smeju, plaše, bivaju ozbiljno i kada razumeju. Sve ovo što sam radio je još jednom potvrdilo drevnu teoriju da se moraš prilagoditi ciljnoj grupu-javnosti.

Cilj opravdava sredstvo, ne? Ja znam da je tako i svesno sam ovo radio, ali onda je došao momenat da se predstava odigra širom Srbije i pre svega u Beogradu u JDP-u pred ljudima koji su moje kolege iz posla, glumci, reditelji, treneri… Nisam spavao noć pred predstavu jer sam imao ozbiljan strah da li će svi ti ljudi u fensi JDPu da shvate zašto se u našoj prestavi muž ženi sopstvenom deverušom koja je zapravo udovica njegove sestre, a ujedno i njegov rođeni brat!?!

Nije bilo lako sve ovo napraviti, nije lako raditi sa ljudima kojima gluma i pozorište nije posao, ali je prelepo raditi sa njima. Jel možete da zamislite kako izgleda kada igramo predstavu pred punom salom u Surdulici i u jednom trenutku predstava stane jer Zuki nije izašla na scenu! A jel znate zašto nije izašla na scenu? Odkrila je TV u garderobi pa je gledala Šeherezadu. I sad mi je smešno! A kada u Šidu red devojaka čeka da Nikola izađe da im da autogram. Nikola inače ima 16 godina i baca rime! A kada smo film Neca je zamalo odustala na pola snimanja jer je deda zaključao kući i nije joj dao da nastavi da snima. Ceo dan smo jurili i tražili dedu po gradu da pregovaramo sa njim. A kad Zuki raskine sa ljubomornim dečkom koji joj ne dozvoljava da nastavi snimanje filma sa rečenicom “Pa ja moram da brinem o svojoj karijeri”!

Love at Last - Trailer from Stasha Tomic on Vimeo.

Sve su ovo male stvari koje čine život, koje su mi drage i koje ne bih menjao!

Ova predstava je moćna. Tačka.